Stajling, stajling....

     Iako se veli da se u godini kad se presađuje ne žica, polako pokušavam sposložiti stvari. Jednog po jednog dopelam doma iz rasada. Od niskih temperatura gotovo svi imaju žućkaste iglice. No nakon par dana na 10°C u zimskom vrtu polako dobijaju lijepu tamnozelenu boju. Znači da su živi, zdravi i da im je dobro. Svakome ožicam po jednu granu i ostavim ga na miru dok opet nakon deset drugih ne dođe na red sa drugom granom. Znam da svi imaju jako dobru korijenovu balu formiranu već u rasadu.
Većina jakog savijanja obavljena je u rasadu. Sad treba uglavnom sve malo zategnuti gore, dole, levo, desno.... sposložiti periferiju, uglavnom jedno i dvogodišnji prirast.
Većina ih je uglavnom malo previsoka za dobar bonsai, ali kao dvorišno drvo biti će daleko bolji i kvalitetniji od velike većine uvoznih " niwakija".